Osnivanje prvih prosvetnih ustanova u Srbiji teklo je uporedo sa borbom za nezavisnost od Turske imperije i uporedo sa stvaranjem prvih organa vlasti buduće nezavisne države. Za to su stvoreni neophodni preduslovi tek sa priznavanjem autonomije 1830. Decenija koja je usledila bila je obeležena donošenjem dva ustava (Sretenjskog 1835. i tzv. Turskog 1838), ograničavanjem apsolutne vlasti kneza Miloša i izgradnjom prvih državnih i kulturno-prosvetnih ustanova. Jedna od najvažnijih bio je i Licej u Kragujevcu osnovan 1838, koji se smatra pretečom visokog školstva u Srbiji.

Sve do polovine 90-TIH godina prošlog veka u Srbiji su postojali samo državni fakulteti i univerziteti. Prvi privatni fakulteti i univerziteti osnovani su početkom devedesetih godina 20. veka. Prava ekspanzija privatnih visokoškolskih ustanova nastupila je početkom ovog veka od kada je formirano više od 90% privatnih fakulteta (i viših škola).

U Srbiji danas postoji:

- 14 univerziteta: sedam državnih[1] i sedam privatnih i

- 137 fakulteta (i akademija umetnosti), od kojih su 86 u sastavu državnih univerziteta², 46 u sastavu privatnih univerziteta, a pet van sastava univerziteta.

Na univerzitetima, odnosno fakultetima Srbije studira, prema podacima za školsku 2005/2006. godinu oko 165 000 studenata, od toga na državnim univerzitetima oko 145 000, a na privatnim oko 20 000.

Od državnih univerziteta najstariji i najrazvijeniji je Univerzitet u Beogradu: osnovan je 1905, ima 31 fakultet, oko 4 900 nastavnika i saradnika u nastavi, i oko 76 000 studenata. Od privatnih univerziteta najstariji je Univerzitet "Braća Karić", ali najviše fakulteta u svom sastavu (devet) i najviše studenata (oko 6 000) ima "Megatrend" univerzitet primenjenih nauka u Beogradu.

Državni univerziteti i fakulteti pokrivaju svih pet obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja. Od 46 fakulteta u sastavu privatnih univerziteta samo je jedan iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, a dva su iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.

Mreža fakulteta i umetničkih akademija obuhvata 26 gradova: 15 u Centralnoj Srbiji, šest u Vojvodini i pet na Kosovu i Metohiji.

Zakonom o visokom obrazovanju[2] koji je donet 30. avgusta 2005, utvrđena je, pored ostalog, i obaveza akreditacije svih ustanova koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja. Vodeću ulogu u procesu akreditacije, i u procesu obezbeđivanja kvaliteta visokog obrazovanja uopšte, imaju dva nezavisna, od izvršne vlasti odvojena tela: Nacionalni savet visokog obrazovanja i Komisija za akreditaciju.[3]

Akreditacija viših škola (49. državnih i 32 privatne) je u toku i trebalo bi da bude završena do kraja aprila ove godine (2007),[4] dok će se postupak akreditacije i dobijanja dozvole za red univerziteta i fakulteta, odnosno akademija umetnosti sprovesti najkasnije u roku od tri godine od dana obrazovanja Komisije za akreditaciju tj. do juna 2009.

---

[1] Uključujući Univerzitet u Prištini i 10 fakulteta tog univerziteta. Prema članu 109 Zakona o visokom obrazovanju " do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji autonomne pokrajine Kosovo i metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom."

[2] Službeni glasnik Republike Srbije br 76/05.

Ovim zakonom se sistem i politika razvoja visokog obrazovanja usklađuje sa principima Bolonjske deklaracije, koju je Srbije potpisala u septembru 2003.

[3] Članove Nacionalnog svaeta izabrala je (3. aprila 2006) Narodna skupština, na predlog Konferencije univerziteta Srbije i Konferencije direktora viših škola, a članove Komisije za akreditaciju izabrao je Nacionalni savet na predlog Konferencije univerziteta Srbije.

[4] Viša škola koja dobije dozvolu za rad nastaviće da radi kao visokoškolska ustanova - kao akademija strukovnih studija, ili visoka škola, ili visoka škola strukovnih studija. Viša škola koja ne dobije dozvolu za rad neće više upisivati nove studente u školsku 2006/2007. i prestaje sa radom u roku od dve godine od dana donošenja rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad.

 

Priređeno u Redakciji PREGLEDA

Recenzija: dr Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu; dr Slobodan Arsenijević, profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i predsednik Komisije za akreditaciju visoko-školskih ustanova.